О књизи: година / Ђавоља нога се вртела као пакао целе ноћи. Тек ујутру сам некако затекао чудан положај где ме је мало мање болело и пао у тежак нервни сан. Али нисам могао да спавам - звоно ми је било уврнуто право у мозак као зла бушилица. Грчевито се извијајући, зграбио је телефон који му је исклизнуо из руку – наопако, наравно, некако притиснут пријем – газда, одмах зарежа без икакве нежности типа „здраво“ или „како си“: – Шта је бре, Тумине, кад да ли си човек хоћеш ли почети да радиш? - Изволи. Па, тек прекјуче смо се договорили!